Par puta sam i gasila profil

jer me smori nesto... ne znam ni ja kako da objasnim

ponekad mi se cini da je to neki OCD

kao neko prokletstvo.. moram da udjem, nesto problejim, procitam i sl.. lajk tamo, komentar 'vamo..

i izgubim 2h

minimum..

i onda se iznerviram, jer bi ta takva 'posvecenost' dovela do nekih super rezultata - u nekoj drugoj situaciji

jao, kad ovako esejisticki krenem

valjda si me skapirala...

jesam, jesam

bilo bi sjajno kad bi se tako necemu drugom posvetili

pa to

dok sam bila na moru,

jednom sam samo pozelela da vidim sta se desava na njanjavom fejsu

nit mi je nedostajao tv (godinama zivim bez njega)

nit su mi nedostajali filmovi

nit mi je nedostajala muzika (svako jutro se budim uz radio)

mobilne nisam ni gledala, sem povremeno, da vidim koliko je sati kada npr kuvam virsle

ozbiljna sam sad

i osecala sam se toliko slobodno

i srecno.

meni bi mozda muzika bila savrseno uz to

bez nje ne mogu

mislila sam isto, ali se pokazalo suprotno

hocu da kazem da smo robovi struje

baterija

svega vestackog

zaboravili smo na neke divne stvari

ne generalizujem, mozda samo tako zvuci

tu i tamo, svako od nas, uradi ponesto lepo a da nije 'tehnika i tehnologija'

no, svet je poludeo.

i uopste mi se ne dopada vise..

sem na Trenutke..