Pokret, Početak, Posveta, Pobeda

Sve mi je to neobično. 

Ne liči na mene. 

I to što sam pisala Ivani, i to što sam kontaktirala Savetovalište. 

Uglavnom dignem ruke, okrenem sa ka zidu i ćutim.

Krenula sam. Pokrenula sam se.

I ovo sad što pišem, kao da neko drugi progovara iz mene. Pretpostavljam neka druga Ja, neka zaboravljena Ja. Neka suzbijena Ja. 

Vapim za spasenjem.

Spasiću tu drugu Ja. Pružiću joj ruku, osmehnuti joj se, dati joj šansu. 

"Sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covjek ne
smije predati. Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke
izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se
otkines od sebe neodlucnog, kad pobijedis svoju malodusnost,
otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije
skucen, ni pun prijetnji....."  Selimovic

Jednom sam dobila knjigu. Jednom je ovo gore pisalo u posveti. Hvala Ti, iako ne znam gde si sad, nit' kako si, ali hvala za knjigu i hvala za Posvetu :)