Rastanak

Dopratila me je do voza..

Udjem, nadjem mesto, ostavim stvari i vratim se, do vrata..

stojim gore.. ona stoji dole, na peronu, zagledana u pravcu u kom ce voz otici i odneti me, daleko daleko od nje..

Chuchnem.. da joj budem blize..

gledam u nju, ne trepcem

ona gleda ka lokomotivi...

u nekom momentu se uhvati za onu rucku, koja ti pomaze da se popnes na voz

pomislila sam da ce se popeti..

voz samo sto nije krenuo

okrene se ka meni..

gledamo jedna drugoj tugu u ocima

cutimo...

....uzmem je za ruku,

polozim je na svoj dlan..

i kaziprstom druge ruke lagano predjem preko njenog dlana...

po linijama...

podignem pogled ka njoj..

ona place..

sirena.

za polazak.

moram da je pustim.

.......

ne znam kako sam stigla do sedista..

znam samo da je glupo sediste bilo okrenuto suprotno;

ledjima sam sedela ka lokomotivi..

i imala sam osecaj kao da me neko odvlaci od nje

a ja pruzam ruke ka njoj

i ne mogu da je dosegnem.